1998-2008 Arhiva

Ne želim da svoju izložbu slika predstavim kao kulturološki dekor društva spektakla i zabave. Dominantnost vizuelne jednostavnosti na slikama je povod za ukazivanje da deca rastu u uslovima nedostatka ljubavi. Odrasli su opterećeni potrošačkom kulturom i društvenom afirmacijom. Briga o deci izgleda licemerno kada političari PDV-om, kao administrativnim bičem, otežavaju njihovo odrastanje. Oni ne čine ništa kako bi smanjili zagađenost vazduha u Pančevu. I dok neguju i ne uznemiravaju zlo profita, broj obolele dece raste. Bilo bi lepo da i vozači ne trube automobilskim sirenama nekontrolisano jer možda baš tada neko dete iza nekog prozora spava. Deci ne trebaju skupocene igračke, već im je potrebna najdirektnija ljubav.

DANAS,br.3965 (7.8.2008.)

Naziv izložbe “The best off” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, simbolično predstavlja stvaranje umetničkog dela koje je distancirano od vremena u kome je nastalo, a istovremeno biva odbačeno i isključeno iz aktuelnih kulturoloških zbivanja. Kao takvo, delo predstavlja alternativu trendovima koji karakterišu sociološku atrofiranost.

DANAS, broj 3689 (5. 11. 2007)

Tokom svetske istorije čovek nije bitnije izmenio svoju duhovnu strukturu. Ako se sagleda period posle Drugog svetskog rata, primetićemo veliki broj ljudskih žrtava u ratovima u Kini, Vijetnamu, Severnoj Irskoj, Iraku, Iranu, Avganistanu i Jugoslaviji. Istorija postoji kao evolucija rata. Ne treba odvajati ni probleme ekologije od opštih problema društva.

GRAĐANSKI LIST, broj 130 (6.10.2004.)

Smatram da su ekonomija i politika suviše agresivno obeležile 20. vek i baš ta detinjstvenost, kao eventualna filizofija, može biti alternativa tehničkom i tehnološkom savršenstvu. Svet je došao do tehničke perfekcije, ali i do velike praznine sa druge strane. Povratak čistoti početka znači zapravo povratak deci, pošto se u proteklom veku desilo vrlo malo lepih stvari. Umetnost je u suštini jako udaljena od ljudi. Izolovana je, postavljena centralistički i sve se dešava na jednom određenom mestu. Ona je postavljena iznad običnih ljudi kojima je potrebna. Suviše je u nekim kružnim relacijama među onima koji diktiraju kretanja u umetnosti. Iz tog razloga ona dolazi u poziciju iz koje ne može da odigra ulogu koju bi trebalo, a to je: afirmacija duha.

VRANJSKE NOVINE, broj 206 (5.7.2001.)

Deca rastu u uslovima u kojima ne postoji ljubav i narativna toplina. Odrasli su opterećeni potrošačkom kulturom i društvenom afirmacijom i zbog toga demonstriraju silu nad decom prožetu egzistencijalnim i materijalnim frustracijama. Deci nisu potrebne skupocene igračke kojima odrasli smiruju sopstvenu savest. Njima je potrebna najdirektnija ljubav. Povratak čistoti početka je u stvari povratak deci.

GLAS JAVNOSTI, broj 1014 (4.6.2001.)

Pogubna dehumana ideologija na ovim prostorima, doprinela je tome da su za poslednjih desetak godina deca najteže podnela regresiju društva. Iz saosećanja sa njima, posvećujem se svetovnom neznanju i tragam za jednostavnošću, jer je duša jednostavna, istina je jednostavna, Bog je jednostavan. Posle postkomunističkog šoka, ovde je nastupilo ritualno religijsko oživljavanje tradicije, sa odsustvom božanskog, usled čega se rat i rasplamsao. To me nagoni da se zalažem za zamenu religioznosti – božanstvenošću. Da su umetnici zapostavljeni, pokazuje i činjenica da se o njima govori pri kraju informatičkog bloka. Oni su negde između vremenske prognoze i sporta. To je alternativa nečemu što je ranije bilo: ”hleba i igara”. Pošto sad nema ni hleba ostale su samo igre…Umetnik je, dakle, zauzdan i od vlasti, i služi samo za ulepšavanje iluzija o ovoj globalnoj propasti. Potrebno je da se ljudi odvoje od čoporativne psihologije i da rade na jačanju samosvesti. Takvim individuama neće više biti potrebno neko društveno – političko uređenje, i svako će preuzeti na sebe odgovornost. Sigurno je da su ljudi predodređeni da budu dobri. A to što nikada nećemo dostići tako nešto, ne znači da tome ne treba da težimo. Moj ideal je u stvari osvešćeni utopizam.

BLIC, broj 1162 (25.4.2000.)

Jedan od uzroka ratova na Balkanu je nemogućnost raščišćavanja sa ideološkim nasilništvom i mitskim hipnotizerstvom. Ovde su ljudi podložni autoritetima. Predani su vođama, umesto svojoj budućnosti. Na području viševekovnog prožimanja kultura, konfesija i nacionalnosti, svi se grčevito bore za svoj nacionalni identitet koji ih inspiriše da ratuju. I sa srpske i sa albanske strane bilo je malo pokušaja da se kriza na Kosovu reši razgovorima.

DANAS, vanredno izdanje, broj 71-72 (5-6. 6. 1999.)

U Srbiji, pogotovo u unutrašnjosti, o egzistenciji umetnika odlučuju dvorski crtači trulih jabuka, koji veličaju propast kroz ulepšavanje iluzija. To su umetnici na vlasti, režimski eksponenti zaduženi za suprotstavljanje svakom nagoveštaju različitosti.

BLIC, broj 695 (23.12.1998.)