Intervju za časopis ASA
Intervju za časopis ASA (ARCHITECTURA/SCIENTIA/ARS)
KOJA JE ULOGA UMETNIKA U SAVREMENOM DRUŠTVU?
Potrebno je naglašeno određenje autora da ne pristaje na ovakavu stvarnost, kritički se baveći i savremenim pitanjima. Treba tragati kao pojedinac, oslobođen esnafskom pripadnošću, kroz osvešćeni utopizam za nove mogućnsti stvaralaštva i svečanosti života. Potrebna je obnova ljudskosti naših odnosa kroz susret, a nikako festivali, institucije zabave, fabrike iluzije slobode. Neophodna su uzajamna edukacija, zajednički eksperimenti, družene, razgovori, debate između nas samih, bez posredovanja i nadzora programskih menadžera.
DA LI JE UMETNOST U SRBIJI ANGAŽOVANA?
Ono što se naziva angažovanom umetnošću po pravilu je vrlo siromašno na nivou poruke i izraza. Konceptualni oportunistički projekti nastaju mehanički, kao na traci, u stalnoj potrazi i trci za novim izvorima prestiža i šoka. Ovakvi radovi su namenjeni malograđanskoj publici, mediokritetima iz branše zaduženim za teoretsko pokriće i zamagljivanje ekonomskih interesa i skoro bez ikakvog ljudskog i kritičkog sadržaja.
ŠTA UTIČE NA STVARANJE IDEJA UMETNIKA?
Delo je ogledalo duše. Umetnost dolazi iz dubine, samo slobodan čovek je srećan čovek i on može da stvara. Ne mora biti ni srećan ali mora biti slobodan. Onda se iskustvena bol artikuliše u bluz a ne u mržnju.
DA LI UMETNOST MOŽE DA PROMENI SVET?
Novac je nova religija i svetski policajac koji ne dozvoljava suštinske promene sistema vrednosti života. Kultura odavno nema značaj koji zaslužuje. Za takvo stanjekod nas, odgovorni su i radnici u kulturi. Mnogo novaca se razvlačilo jednim te istim ljudima koji su održavali dekoraciju stvarnosti i imitaciju života. Novac su raspoređivali za svoje egzibicije koje nikom ne znače. Istaknuti radnici u kulturi su se utrkivali da učestvuju u konzumerističkim programima komercijalnih televizija i ubeđivali sve nas da se moramo pripremiti za tržište kao da smo ekskluzivni krompir.
ZAŠTO SU UMETNICI U SRBIJI ZAPOSTAVLJENI, DA LI JE NEMAR VLASTI PREMA UMETNICIMA NAMERAN?
Društveno stanje je povezano sa sistemom koji proizvodi društvene fenomene ii probleme. Ne postoji cenzura ali postoji ignorisanje kao novi oblik cenzure. Apokalipsa je u toku. Živimo u vremenu u kome je devalviran život i obesmišljen kulturološki model. Vlast kao artikulacija države, radi za sebe, za profit. Njih ne zanimaju mladi koji nemaju budućnost a umetnici su im tek besmisleni. Kontinuitet propasti izrabljivačkog sistema je isti, jer je prethodni režim doveo sadašnji režim na vlast. Beograd na vodi se ne gradi od šejikovih naftnih para, nego od naših glasova.
DA LI JE UMETNOST VEZANA ZA GALERIJE I TRADICIONALNA SREDSTVA IZRAŽAVANJA U PREDNOSTI U ODNOSU NA UMETNOST KONCEPTA KOJI SE ODVIJA IZVAN GALERIJA?
Neka svi budu u svojoj radosti stvaranja i negovanju odnosa prema istini. Dominantno je da se plašimo osećaja da smo živi, bežimo od svoje duše. Život i lični integritet stvaralaštva smo zamenili lažima i strahom. Svuda se oseća emocionalna razjedinjenost. Moramo se naučiti da sami odlučujemo o svojim životima i menjati se da bi smo ostali isti. Podignimo glavu, uspostavimo vertikalui odmah smo jači i u većini.
KOLIKO INSTITUCIJE U KULTURI SRBIJE DOPRINOSE RAZVOJU UMETNOSTI?
Kultura je na nivou estrade. Sramno je što intelektualci, političari i instant bogataši, zajedno umnožavaju kapital i profit i ne ulažu u kulturu. Religiozni ljudi su zaboravili Boga. Država izdvaja najmanje novca za kulturu i ne postoji kolektivna želja za razvojem i razumevanjem umetnika i umetnosti. Sa druge strane, medijski prostor rezervisan za kulturu, namerno se daje neinventivnim ljudima koji tapkaju u mestu i održavaju ovakav raspored stvarnosti. Oni se nikom ne obraćaju, ne znače ništa i nikom se ne obraćaju, a naša kultura grca u problemima o kojima se ništa ne govori. Ovo stanje odsustva kritičkog odnosa prema suštinskim problemima rasteruje ljude od bilo koje borbe.
DA LI ZAISTA VLADAJU KIČ, NEZNANJE I PROSEČNOST?
Danas je tragedija umetnosti veća od tragedije umetnosti. Usamljenom i uplašenom čoveku ponuđeno je sve osim mogućnosti izbora. Šareni fašizam kroz svoje kameleonske mehanizme i derivate spektakla i zabave, atrofira mladost i pretvara je u poslušni element ekonomije. U takvim uslovima nije teško postaviti državnu kulturološku vrednost koja je na nuli kao i ulaganje u kulturu.
ZAŠTO DANAS NIKOGA NE INTERESUJE ISTORIJA UMETNOSTI, VEĆ ISKLJUČIVO ZABAVA?
Lepo razotkriva ružno. U očima sve piše, u duši još više. Umetnost je diktatom kapitala postavljena centralistički i distancirana je od ljudi. Služi ličnim interesima i formiranju naručenih statusnih i nacionalnih identiteta. Živimo ubrzanu paralelnu istoriju koja nas je izneverila i postala nezanimljiva.
KOJA JE BUDUĆNOST UMETNOSTI U SRBIJI?
Probuđeno ljudsko biće koje nešto oseća, oslobođeno od cinizma i sebičnosti. Biti angažovan, podrazumeva radikalnu subjektivnost jer najvažniji je pojedinac i njegova lična poruka. Sve ostalo je politička manipulacija koja je deo ekonomskog nasilja potrošačkog društva. Umetnost ne treba da bude dekoracija nekrofilnoj stvarnosti. Ona treba da bude predlog da ljudi svoje živote ne vezuju za robovlasnički sistem države u kojem su kontrolisani i manipulisani strahom za egzistenciju. Umetnost je poziv da izađemo iz tog kaveza i da sami organizujemo život zasnovan na društvenoj solidarnosti i uzvišenim kulturološkim vrednostima.
Slobodan Maldini, ASA (Časopis za arhitekturu, nauku i umetnost) Broj 005, 2020.